RAZGOVOR SA SAMOM SOBOM

...

12.02.2012.

Molim te...

Molim te, Bože, oprosti mi. Oprosti mi što sam uvijek htjela da nemam roditelje. Oprosti mi. Šta bih ja danas bila bez njih. To sam Ti znaš. Molim te, Bože, oprosti mi. Molim te. MOLIM TE, DRAGI ALLAHU. MOLIM TE, OPROSTI MI.


03.02.2012.

SJEVERNI POL

Sinoć sam se smrzla za dva sata hodanja napolju, a sve samo da se ne povrijedi jedna osoba. Koliko ja samo pravim problema pokušavajući riješiti druge probleme...

30.01.2012.

7 DANA

SUPA: U 8 I PRIJE ŠKOLE;
JEDNA VOĆKA U POLA 3;
JOGURT SA MIN.% M.M. U 17:00;

2 L VODE

+ vježbanje naveče.

28.01.2012.

Kaaaaaaaaaaakvuuuu sam inspiraciju dobilaaa!

http://www.youtube.com/user/LAURAmustLOSEWEIGHT

Cura me extra motivisala!

28.01.2012.

:)

Ja sam uvijek voljela mace, mačke... Prevolim ih... A večeras sam dobila malu ovčicu, kako je slatka!  Me-e-e-e  :D Stvarno mi je trebalo ovo...

23.01.2012.

Šta je sa muškarcima?

Mislim, nigdje veze! Ja očigledno šaljem pogrešne znakove ili to tako ide ili je nešto treće, da su momci u 20.-tim jednostavno željni fizičkog kontakta?!
Danas smo izašli treći put. Prvi put sam ponijela praznu vrećicu od šećera kao uspomenu i to slučajno, drugi put vrećicu meda (samo punu i namjerno) haha, a sada treći put, htjela sam nešto uzeti, ali mi nisu dala ona njegova stalno kršena obećanja, [neka od njih]: prestaću pušit, neću te više taknuti, neću te pokušati poljubiti,... Dokle više? Ja ljubazno i lijepo, kulturno kažem da ne želim da me poljubi, a on opet navali, a još i muško pa se ne mogu oteti iz onog zagrljaja, ali ipak ne može me na silu poljubiti jer odmaknem glavu. Ali, šta hoće od mene? Možda da ga udarim? Zašto da ga udaram kad mogu lijepo da kažem? A i lijepo kad kažem isto je. Danas sam čak u jednom trenutku morala i ustati. Bilo je smiješno, a i zabavno. On vjerovatno mislio da se zezam s njim. Kako ga god odbijam, njemu izgleda sve slađe i čežnja sve veća i veća. Možda bih trebala da budem jako ozbiljna i drska? A možda bih mu samo trebala reći da neću više da se viđam sa njim i da ostanemo samo prijatelji. On svakome govori kako je u vezi. Mada nismo u vezi. Rekla sam mu da želim više da ga upoznam. I upoznala sam ga više. Fin je, zgodan, nije neka dušica, ali je zabavan i uvijek me nasmije i pjeva mi pjesme. Ali, ne poštuje me. Vidi se. Ne cijeni me. A uvjerila sam se juče da ne cijeni ni žensko. Kako se je samo nagovorio jednoj djevojci koja mu je "spustila" jer joj je pisao neke stvari, moglo bi se reći pomalo bezobrazne.  I mene pita šta ja mislim o tome što je uradio, nemam komentara. A šta da mu kažem? Da ga pohvalim? Pa, i nije za pohvalu to što je uradio. Ili, da ga nagrdim? Znam koliko je ranjiv i dosta stvari shvaća ozbiljno i lahko se rastuži. Ipak, rekla sam da ako je cura stvarno takva onda okej, ali i opet i da nije, znam kakvi momci znaju biti. Kad ih odbije cura, oni svašta o njoj napričaju ružno. On se samo nasmijao. A govorio mi je da joj je pisao prije nego je mene upoznao, a mene zna već skoro mjesec dana, a tek juče saznao za tu sliku. Ne vjerujem u to. Vjerovatno joj je pisao dok smo bili u kontaktu, a kad bih to ja saznala, prekinula bih sve sa njim. Prvenstveno zato što je on rekao nešto kao "jelde ne smijemo se viđati sa drugima niti se javljati drugima". Kad bih samo mogla doći do te informacije... Mada, ona mi i ne treba. Vidim kakav je. Bitne su mu one stvari. Prvi put kad me htio poljubiti, rekao mi je da se dugo nije poljubio s curom. Zar mi je to važno? Pobogu. A htjela sam mu predložiti da gajimo vezu na unutrašnjosti. Da gradimo ozbiljnu vezu od 5-6 godina i na kraju da bude brak. Stariji me je nekoliko dana. Htjela sam ga pitati da li je spreman da me ne poljubi dok se ne vjenčamo, da me ne dotakne dok se ne vjenčamo, pravo mi je zanimljivo šerijatsko zabavljanje, ali sada... Sada vidim i znam da bi se samo na to nasmijao. Nije on na to spreman. Ja sebi u mlađoj mladosti nisam dopuštala da patim u ljubavi, ali ipak se tuga sama iskradala i napadala mi srce. Nikad nisam imala ozbiljnu vezu, a zalazim u 20.-te. Možda je to bolje za mene. Manje uspomena, manje tuge. Nemaš za čim žaliti, osim za neproživljenim trenutcima o kojim si samo slušala, a čovjek koji je osjeti na svojoj koži i ne zna kako je to, tako da sam sigurno u boljoj poziciji. Djevojčicama je danas slomljeno srce od 12 godina. Veoma impresivno. Zaista. Hah. A meni treba neko ko je prošao svoju "djetinjost", neko ko je malo stariji, čini mi se. Momci mojih godina nisu još zreli za pravi život. Samo žele da osjete, da "osjete" i da pričaju one bezobrazne stvari koje ih čine samo lošijima, lošijima nego što su i sami. A on, njemu možda ja trebam, ali ne treba on meni, tako da on ne bi bio spreman da prihvati takvu vezu. A kad bi i prihvatio, ja ne bih bila sigurna da li je vjeran, stalno krši obećanja i hoda ko zna kuda. Ne bih to mogla podnijeti. Nije ni na fakultet htio. Kaže da ne voli učiti. Kaže da neće ni ići na fakultet. Šta onda očekuje od mene? Da se sve svali na mene. Nije meni bed, ja mogu raditi, ali biće i dani kad budem morala biti u kući više. A sigurno neću raditi teške poslove. Ja hoću da razmišljam razumom. Nisam razočarana u ljubav, razočarana sam u ovaj svijet. Zaljubila sam se u nekog u kog nisam smjela, a i on u mene i onda sam to lijepo odbacila. Baš sam pametna, zar ne? Ma nego šta!
A pruža mi se prilika i da napravim sjajan život i da mi se sva vrata otvore. Tako mi se čini. Samo nije sa onim "odbačenim", ni sa ovim nedoraslim, već sa nekim ko mi baš odgovara. Sa nekim treći. Mada, nije sve sjajno...

21.01.2012.

RULZZZZZZ:

1.    ČIM USTANEM, POSLIJE SVAKOG JELA I KAD POĐEM NA SPAVANJE TEMELJITO OPEREM ZUBE!
2.    KORISTITI SAPUN U KOJEM IMA SALICILNE KISELINE ZA TUŠIRANJE SVAKO VEČE!
3.    NABAVITI PIDŽAMU!
4.    KORISTITI NEKI PROIZVOD KOJI SADRŽI BENZOL-PEROKSID PRIJE ODLASKA NA SPAVANJE ZA AKNE NA TIJELU!
5.    SVAKE 2 SEDMICE RADITI NEKU MASKU ZA LICE, TIJELO I KOSU!
6.    PETE IZRIBATI SVAKE SEDMICE!
7.    PUŠTATI NOKTE I KOSU!
8.    NOKTE MAZATI STALNO DA BUDU DUGI!
9.    ODREDITI SEBI DORUČAK, RUČAK I VEČERU!
10.    USTRAJATI!
11.    Zašto ne bih mogla ustrajati? Zašto uvijek prekinem? Zar sam toliki slabić? Drugima pomažem, dajem savjete, a ne mogu sebi samoj pomoći! Lud je onaj ko meni vjeruje! Ustvari, nije. Ali, ja sebi ne mogu da pomognem. Znam sve šta je dobro, a šta loše, a kad počnem, odjednom ne znam šta da radim. Ne znam! Kad se najedem, odmah mi se sve učini lahkim. Sve! A kad jedan dan budem na dijeti, hoću sama sebe da pojedem! Mislim kad bi me poslali na neko ostrvo, pojela bih im sve crve. Istrijebila bih ih načisto! Hahahhahah! Da! Kako sam samo odvratna! Mislim da ću „otići“ na živcima. Mama mi je danas rekla kako ću ja biti buldožer. Možeš to zamisliti... Ona ne zna koliko je to mene „dirnulo“. Ne zna, nažalost. Ali, meni je ta rečenica stalno u mislima! Prije nekoliko mjeseci, jedna bliska drugarica mi je rekla da neću nikad smršati, da sam toliko opterećena time. I jesam. Ali, ipak vjerujem da ću smršati. Vjerujem to stalno i sve dok ne počnem, a kad počnem, taj dan ili nekoliko njih izdržim i izgladnim, a onda sve to jedan dan pokvarim i kažem sebi: Ma jebiga, ja i ne trebam smršati, nisam ja debela i ne treba mi da smršam! I sljedeći dan se pokajem i opet počnem razmišljati kako bih izgledala da sam mršavija... i tako ukrug. E pa tome je došao KRAJ! Bože, koliko sam slaba. A govorim jednom prijatelju kako treba ustrajati u svome odvikavanju od pušenja. I on, proba da prestane pušiti i odjednom mu dođe nešto i popuši 2 kutije za nekoliko sati. Mislim, da bi i više da je imao. Isto kao i ja! Ja ništa skoro ne jedem, a onda odjednom pojedem sve što mi je pri ruci. Ali, ja mislim da bih se trebala liječiti u nekoj ustanovi za odvikavanje od hrane i privikavanje na zdrav način ishrane. Zdrava ishrana dovoljne količine i u ispravno vrijeme sa puno vode... Zašto to mora biti tako teško? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Na kakav odgovor ja to čekam? Na kakav? Kakav god odgovor, ali od koga? Od koga? Ko bi mi mogao takvo nešto odgovoriti? Ko? Pa ja sama sebi! Ja! Ja sam ključna osoba ovoga! Ja sam osoba koja odlučuje o sebi! Ja odlučujem da li ću disati ili ne. Osim, Dragog Boga, naravno. I od koga da čekam odgovor? Pa, ja sam odgovor davno dobila! I zato kažem da znam sve. Ne baš sve. Niko ne zna sve. Ali, znam dovoljno da živim zdravo. Okupirana sam medijima, časopisima, TV-om, internetom! Društvom! Svime! A opet imam nejasnoće u glavi. Kako one manekenke?! Pa, one su se skroz odrekle hrane. Ali, koga ja zavaravam. Toliko ima lijepih djevojaka, žena koje lijepo izgledaju i nisu mršave, baš super izgledaju. To je sve u glavi. Treba imati pozitivno mišljenje. Trebam naći načina kako da ustrajem, kako da se riješim krize kad dođe. Jednom sam bila dvije sedmice na voću i ništa mi dobro nisu donijele. Zato ću da izmislim zdrav načim prehrane sa vrlo vrlo malo masti, više proteina, minerala i puno vitamina. Mislim da je to najbolje. Imati doručak, užinu, ručak, užinu i večeru. Svaki dan, tj. svako veče imati neku vrstu vježbe. Piti dnevno 3 l vode. Mislim da će mi to uspjeti. Ali, kako izaći sa tim na kraj. Za vrijeme škole, koja će uskoro početi (sedmica i po), biće lakše. Mada ne znam šta ću za vrijeme vikenda. Znam, kad idem u školu, da i ne moram kuhati za roditelje, uvijek se mogu izvući, ali kako kad ne idem. Cijeli dan sam kod kuće. Moram imati neki hobi ili neke stvari koje će mi popuniti slobodno vrijeme. Ja baš i nemam nekog slobodnog vremena, ali ipak ne radim skoro ništa. Ovaj raspust mi je baš dobro došao. Mada ne smijem o tome puno razmišljati, odmah nešto krene po zlu. O tome ću nekad pričati. Ove proizvode što sam dobila za akne čine se baš dobrim. Razumijem da se ništa ne može preko noći promijeniti nabolje što se tiče akni. Svako ko je imao problema sa njima, zna kako mogu iscrpiti čovjeka. I kažu, nemojte se nervirati. Od stresa nastaju akne. A ja se još više iznerviram. Iako sam po prirodi mirna osoba i ne volim se nervirati, plakati ili svejedno kako pretjerano uzbuđivati. Ne volim pretjerivanje i ne volim ovisnost. A ja sam ovisna o hrani. Živim za dan kad ću se preseliti u neku svoju kuću, stan, ili udati ili kad će mi se prepisati dio kuće, ma svejedno samo da ne moram nikoga pitati smijem li gdje ići. Ovako uvijek moram pitati oca, a oni mi ionako skoro pa nigdje ne daju. Nigdje. Jedva sam se izvukla za ovu biblioteku da malo gdje izađem i to izašla samo jednom ili dva puta. A od toga, jednom sama. Ovaj blog mi baš koristi. Osjećam se da pričam sa psihologom. Uvijek sam željela biti psiholog, ali sam promašila srednju školu, tako da sa ovom školom, ne znam kako bih bila dobra na medicini. Mislim da bi mi bilo puno zahtjevno. Nisam nikad bila dobra u hemiji, biologiji ili fizici, iako su mi bile drage, ipak se nisam trudila, a sad me one slomiše i od njih ne mogu postati ono što želim. Da li je to stvarno nemoguće? Psiholog, arhitekta. Moji snovi. Nemam podrške neke za te snove, tako da ih postepeno otpisujem. U posljednje vrijeme mi se vrti po glavi poslovna informatika, kao da se to može i studirati. Ne znam. Raspitaću se...
12.    Šta ja počeh, a šta završih?!  Ne, nisam završila. Baš sam se otvorila. I tako, ja sam sada na raspustu. Stalno pijem vodu i vršim malu nuždu. Hah! Da. Stalno. Mislim, često. Ali, dobro je to. Izbacuju se toksini iz tijela i to pomaže mršavljenju. I jedno vrijeme sam se navikla baš na puno vode, pa prestala i sad se opet navikla i neću više prestajati dok baš ne smršam, onda ću je smanjiti na 2 l. Kako da smršam? Kakoooo? Moram o tome dobro razmisliti i dobro to sve isplanirati. Idem sad da uradim nešto u kuhinji. .................................
13.    Tu sam poslije nekoliko sati. Jutro je. 05:41. Čvrsto sam odlučila. Od danas krećem na zdrav način prehrane.
14.    Ovako sam zamislila to:
15.    Čim ustanem popijem 2 dl mlake vode sa 1 kašičicom sirćeta od jabuke i pola tablete vitamina.
16.    Doručak je uvijek u 7 sati. Šta jedem? Jedem supu. Kako se pravi ta supa?
17.    Evo sada ću dam dati svoj recept: U šerpu nasuti 1l-1,5l vode; staviti da se kuha, pri tome narezati u staviti u to (1 crveni luk, 3 parčića bijelog luka, 2 srednje mrkve, 1 srednji paradajz, 1 srednja paprika, nekoliko listića peršuna, pola lovorovog lista, vegeta, so ii kocka, dodati malo i smjese za gulaš (to je neki prašak), [znači što više povrća staviti], dodati neke žitarice (ražene, lanene, itd sjemenke); kad to sve provri i kad se mrkva skuha, onda dodati malo tjesteljine (počeću koristiti onu integralnu). I onda ohladiti i to je to. Možete dodati i malo mlijeka. Kako ko voli. Ako pretjerate sa začinima ili šta ja znam. Extra je supa. I to je uvijek za doručak.
18.    Šta jesti za ručak? Za ručak je dobro jesti neko meso i salatu, e pa... Ja bih sebi pravila: Pola kriške crnog hljeba sa: 2 kutlače neke čorbe sa povrćem ili uz to i mesom; parče mesa piletine kuhane; parče ribe; 1 kuhano jaje; sama salata; znači uvijek nešto kuhano... bez ulja.
19.    Za večeru? Isto. Sve isto, samo bez hljeba.
20.    Između doručka i ručka pojesti neko voće, ali samo jednu voćku. SAMO JEDNU!
21.    Između ručka i večere, takođe pojesti neko voće.
22.    Doručak je uvijek u 7, ručak u 11, a večera u 16.
23.    Poslije večere se ništa ne jede, NIŠTA.
24.    Svaki dan se vježba nešto, nekim danima se može samo i plesati, ali što više hodati i nastojati uvijek nešto vježbati i kretati se.
25.    Piti vodu, što više vode. 3l na dan.
26.    Mislim da je to sve.



19.01.2012.

Šta mi je?



Toliko sam se puta zaljubila nesretno. A kada se neko u mene zaljubi ja sam ih sve odbijala iako su mi se sviđali. A sada... Sada sam već počela biti sa nekima.. I nije mi dobro. Mada uvjeravam sebe da bolje ne može. Mislim, nisam u vezi, ali neću ni da budem slobodna, a ni u vezi. Ne mogu. Muka mi je. Ali, ne znam šta da radim. Voljela bih biti u vezi, ali da me momak ne dira, nikako. Da me ne ljubi, ne mazi, nego da bude jednostavno i da uživamo u onome unutrašnjem. Ne znam kako da to objasnim...



19.01.2012.

Njega..

Njega je bitna, zar ne? E, pa.. Nikad nisam koristila neke proizvode dugo. Uvijek bih mijenjala, a i nekad nisam ništa ni koristila. Sve mi je pomagalo, mada u intervalima. Međutim, prije neki dan sam pitala oca da mi kupi neku kremu, već sam počela koristiti neki antibakterijski sapun sa sumporom, pa još i ta krema. I danas me pitao da mu dam novac i dam mu i kutijicu da zna koja je krema. To je neka koju pravi apoteka u svojoj nekoj radionici, šta ja znam. I vrati se on sa neke 3 stvari: sapun, gel i krema. Da napišem kako se zovu..
Sapun: EAU THERMALE Avene Cold Cream (Ultra rich soap-free cleansing bar) - sensitive skin - face and body - 100g - 8,80 KM.
Gel: EAU THERMALE Avene Cleanance Gel (Soapless cleanser) - For oily, blemish-prone skin - 250g - 21,50 KM.
Krema: EAU THERMALE Avene Diacneal (Retinaldehyde C.T. 0.1% & Glycolic acid 6%) - Treatment care for acne-prone skin smoothes skin surface - 30ml - 23,90KM.

Na sva tri proizvoda piše: HYPOALLERGENIQUE - NON COMEDOGENE (valjda to nešto treba da znači haha). Međutim, otišao je u neku skroz novu apoteku. Kada je pokazao kutijicu i tražio novu, ova mu je rekla da to oni ne proizvode i da je ta  krema smeće. Pfff.. I onda mu je pokazala neke. Dvije vrste, jeftinije i skuplje. A moj otac, k'o moj otac, on uvijek zagrabi za ono skuplje. Bolje - skuplje. Ne mora da znači! Bolje da me je odveo dermatologu. Otkako znam za sebe hoću da ga posjetim. Ali, ok! Potrudiću se da očistim kožu, mada ću morati stavljati puder kad idem negdje, jednostavno moram. I GOTOVO. 

Ukupno oko 50KM, vrijedi pokušati i ne dirati lice više.
Malo je zapeckalo gdje su akne, ali je brzo prestalo. Odjednom su pore zatvorene i nekako imam neki extra fiiiiling. Nigdje veze. Nekako imam neki.. Kako god.. Ovo stavljam naveče samo, ustvari tako sam mislila, ali ne. Stavljaću to i ujutru. Prvo operem sa gelom, pa sapun, pa krema.
Eto i slike:







18.01.2012.

Otac, mršavljenje, zdravlje,...

Bože, o čemu da pišem? Zar mi je tako malo ostalo za priču? Ipak, osjećam da trebam izbaciti sve ovo. Želim ponovo da počnem pisati. Tako sam umorna. Umorna sam od samog umora. Prije kad bi otac zagalamio na mene briznula bih u plač, a u posljenje vrijeme, mjesece, prenem se iz tako neke zakočenosti i shvatim kako samu sebe tjeram na plač, a zaplakati ne mogu. I u tom trenutku mi je i krivo i drago. Krivo, zato što jednostavno ne mogu više to da izbacim iz sebe na takav način kakav mi se prije činio veoma olakšavajućom okolnošću, a zašto drago? Zato što sam uspjela u nečemu što sam mnogo željela, a to je >prestati cmizdriti.< Ne. Ne kažem da sam prestala plakati. Zapravo, možda plačem i više nego prije, al' to je od ljubavnih problema. Savladala sam taj strah od očevih riječi i udaraca, tako da mi je svejedno hoće li me prekoriti ili udariti. Znam da to nije isto, ali potpuno mi je svejedno. Otac je... otac. U mom slučaju on odlučuje o svemu, što ne znači da se ne dogovara i s nama ostalima (mama i ja). Svako ko živi pod njegovim krovom mora da ga sluša i mora se njega za sve pitati. Mada, nije me trebao nikada udariti, jer ni u jednom slučaju nisam zaslužila. Na to sam postala, takoreći imuna. Ali, on se brzo iznervira. A ja samo šutim. Takva sam. O njemu ću nastaviti drugi put.
Volim da pišem. To mi predstavlja neopisivu strast. I da čitam, takođe. I da jedem. Haha. Spavam. Volim da maštam. Počela sam se više brinuti za svoje tijelo. Razaznajem dobru od loše hrane. Pijem puno vode (2-3l). Počela sam i vježbati i pretjerala sam, i sad imam upalu mišića desne noge ispod noge (tu najviše), ne mogu hodati pravilno zbog toga. Samo hodam na petama. I to polako. Otac mi se ljuti. Kaže: "šta glumiš?!" Nemam potrebe ni za kakvom glumom. Krivo im što slabo šta radim, a ja jedva čekala raspust. Da odmorim i spihički i fiziči od svega. Kako god, odlučila sam da idem na dijetu. Ovaj dijeta ima adekvatan razlog, a to je matura. Dijeta će trajati 118 dana. Valjda matura neće biti prije toga. Ne vjerujem. To je od 19.01. do 15.05..  Doručak: supa, ručak: supa, a ono sve ostalo je voće i jogurt za večeru. Poslije 18:00, ništa. Samo piti vodu 2,5 - 3 l na dan. Vježbati svaki dan. Ponekad piti i zeleni čaj. To je kad izađem. To je to.
Šta je cilj?  Skinuti salo sa stomaka. Usput, umanjiti salo sa cijelog tijelo i zategnuti tijelo.
Ne jesti slatko. Ne jesti masno, hljeb, prženo, itd. U supu se može ubaciti svašta, tako da će prije izgledati kao čorba: povrće, meso, začini, žitarice, ali bez ulja. Pošto ću uskoro i u školu, ovako sam zamislila da moja prehrana izgleda:
Kad ustanem popijem 2 tablete vitaminima sam 2 dl vode pomiješane sa kašičicom sirćeta od jabuke. Nakon toga napravim supu, stavim povrća i najglavnije mesa (ne mora uvijek meso, može i kuhano jaje, dakle neki proteini). To je perad. Najbolje pileća prsa. Riba. Ali, sve bez ulja. I to je doručak. Tačno u 7 sati. U 11, ponovo jedem takvu istu istu supu (isto ili novu, ali važno da je supa). Između, to jest ta 4 sata mogu jesti neko voće. Bilo koje. U to vrijeme se spremam za školu ili idem u istu. Nastava mi počinje, nekad u 5 do 12, nekad 15 do 1, nekad 15 do 2. Kako kad. Ali, to nije važno. Drugi obrok u danu je u 11, a treći u 16:15. Između 11 i 4 mogu jesti neko voće. Sve do 18:00. Poslije ništa. Ni voće ni supa. Samo voda. Čista voda.  Da napomenem: u školi mogu popiti max 1 l vode, čiste vode. Ne pada mi na pamet da kupujem više od toga. U školi je voda puna kamenca. Znači, dok ne pođem u školu popiti 1,5 l vode, u školi 0,5 - 1 l, a kad dođem kući još 0,5 l vode. To je ukupno 2,5 - 3 l. Dovolno je da nosim uvijek flašicu vode od 0,5 l.
Šta bih još rekla o ovoj prehrani... Moja drugarica, koja inače ima dobru liniju, mada je po meni i mršava dosta, što i jeste, kada hoće malo da dotjera liniju, jede samo supe i voće, odnosno mandarine.
Jedna druga moja drugarica, kad se porodila, imala je nekih 80 i više. I bila je na dijeti manje od pola godine jedući samo supe i voće i smršala više od 20 kg. A kad je počela jesti normalno, nabacila 2-3 kg i sad samo pazi. Mada voli da jede. Ima oko 65 kg i extra izgleda. Slične smo.
Ja sam visoka (iliti niska) 164 cm, a moja idealna kilaža je 57 kg. Meni to i ne odgovara tako da bi mi 60 bilo itekako dovoljno, ali ne više od 60 kg. Sada imam nekih 70 kg, možda i više. Ko zna... Nemam vagu, a i neću da se vagam. Moram to skinuti. Neću se vagati. Vagaću se kad završim sve ovo. To je što se tiče prehrane i nadam se da sam sve razjasnila.

Sama prehrana ne može toliko uticati ako se ne bavimo nekom tjelesnom aktivnošću. Da mi izabrana aktivnost ne bi vremenom postala rutina ili dosadna baš, podijeliću je na nekoliko dijelova, tako da svaki dan radim nešto drugo, nekad teže nekad lakše.
Istraživala sam po internetu i našla mnogo vježbi za razne dijelove tijela.
O tome ću nastaviti...


Stariji postovi